МОЉАРОИ ХАР

Нафаси амиќе кашиду гуфт: “хар, дунболи хар омадам”. Замони љанг буд ва ба харњо эњтиёљ буд. Баъди буд кардани корашон онњоро бозпас мефиристоданд то кишоварзон њам истифода кунанд.

Бо вуљуди ин ки лањни пирамард аљибтар аз дигарон ба назар мерасид, боз њам маќсадашро фањмида будем. Ба пирамард гуфтам: “падарљон, њанўз харњо наёмадаанд, интизорем, ки фиристанд. Гуфта буданд, ки мефиристем.  Њанўз хабаре нест”.

Аз нигоњаш маълум буд, ки маро писанд намекунад, ањамият њам намедињад. Гуфт: “ба ман бигў, ки мудир кай меояд?” Хандаам омад. Гуфтам: “мудир кам-кам меоянд. Корашон зиёд аст, ба кори хар дахолат намекунанд”.

Пирамард дасташро дар пешонияш гузошту ба фикр рафт. Сипас ѓур-ѓурѓуркунон пеши дари идора рафт. Мудир њам омад. Чанд парванда зери баѓалаш буд, љузвдони калон дар дасташ. Пирамард пушти сари мудир мерафт. Давидам, ки ќулфи дари мудирро боз кунам.

Дар њуљра пирамард ба мудир салом доду гуфт: “Омадам барои хар. Хеле гирифторињо дорам. Корњои сањроро бояд сомон дињам. Харам мурдаасту касе кумакам намекунад. Мудир хардиду гуфт: “ту, ки парер рўз њам омада будї, дирўз њам пеши роњи маро гирифта будї. Ман њам ба ту гуфта будам, ки њар њанўз наёмадаст”.

Шумо ном ва нишонии ин падари азизро нависед, њар, ки омад худамон мебарем дасташон медињем”.

Дасти пирамардро гирифтам ва хоњиш кардам, рафт. Бо худам гуфтам аљаб гарданшахи гапнодарое њаст!

Рўзи дигар барои маљлиси муњим идораро мураттаб мекардам, ки мудир хандон омаду гуфт: “бародари занам мегўяд, ки ин пирамард ба хар ниёз дорад ва агар дошта бошед барояш дињед. Ба падарам њам пайѓом додааст. Пушти дари падарарўсам њам рафтааст.

Мењмонони маљлис омаданд. Нохост дар боз шуду пирамард ворид шуд, гарданашро хам карда, гуфт: “бубахшед, хар наёмад?”

Садои хандаи мењмонон баланд шуд. Ман хиљолат кашидам. Ба пирамард ишора кардам, ки берун равад. Мудир гуфт: “афсор овардї, ки харро барї?” пирамард хандиду афшорро аз кисааш берун овард. Мудир гуфт: “афсорро биёр ин љо”. Њама тааљљуб кардем.

Пирамард њам њайрон шуд ва пештар омад. Мудир хандиду гуфт: “афсорро бияндоз дар гардани ман, ки чанд рўз мегўям хар нест, шумо гўш намекунед”.

 

Муаллиф: МАЊДЇ МИРАЗИМЇ

Тарҷума аз ҷониби: доктор Насим Бек

Китоби як саҳифа


   نظرات
دیدگاه های ارسال شده توسط شما، پس از تایید مدیر سایت در وب سایت منتشر خواهد شد.
پیام هایی که حاوی تهمت یا افترا باشد منتشر نخواهد شد.
پیام هایی که به غیر از زبان فارسی یا غیر مرتبط با خبر باشد منتشر نخواهد شد.